Званична интернет презентација
Град Бијељина

Злочин на Брчанској малти у Тузли - 29 година бола и туге



​Одавањем почасти и полагањем цвијећа на спомен-костурницу војника Југословенске народне армије убијених на Брчанској малти у Тузли приликом изласка из овог града, обиљежена је годишњица злочина, који је био један од догађаја који су наговијестили суровост грађанског рата у БиХ.
Поред породица погинулих војника и преживјелих војника из „Тузланске колоне“, обиљежавању 29. годишњице страдања војника у Тузли присуствовали су предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, посланици Народне скупштине Републике Српске, делегације Града Бијељина на челу са градоначелником Љубишом Петровићем, републичке и градске Борачке организације, као и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата. Парастос су служили свештеници Епархије зворничко-тузланске.
Предсједник Владе Српске Радован Вишковић је подсјетио да су војници, од којих су многи били малтене дјеца, само хтјели да иду кући, на основу договора о мирном повлачењу ЈНА из БиХ.
- До сада за злочин није нико истински одговарао. А заборав злочина би био као ново убиство – поручио је Предсједник Владе у обраћању медијима.
Градоначелник Петровић је оцијенио да је наше друштво обавезно да се сјећа убијених војника, јер је то симболична потврда патриотизма.
- За вријеме рата патриотизам је био учешће у борби за одбрану Републике Српске, a данас је патриотизам огледа, између осталог, да кроз људски приступ, породицама погинулих бораца, ратних војних инвалида и демобилисаних бораца обезбиједимо бољи друштвени положај – био је јасан Градоначелник Бијељине.
О припремама у Тузли за напад на војнике говорио је предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић.
- Напад је био пажљиво припремљен, много прије 15. маја. Још почетком априла 1992. године, на ванредној сједници Скупштине општине Тузла проглашена је општа мобилизација свих припадника Секретаријата унутрашњих послова и Територијалне одбране, радних јединица и средстава јавног информисања која су вршила кампању све до напада на војнике, а јединице које су напад извршиле су увјежбаване. Ово говорим на основу анализе ове оперативно-тактичке акције коју је израдио Други корпус Федерације БиХ 6. децембра 2000. године, али наше установе не користе расположива документа која имају облик признања починилаца да би процесе довели до краја. Чак и поступак који је вођен у Београду је завршен ослобађајућом пресудом – подсјетио је Савчић.
У нападу 92. моторизовану бригаду ЈНА, са око 600 припадника, која се повлачила из Тузле и тамошње касарне „Хусинска буна“, 15. маја 1992. године убијено је 54 војника, а пет је ликвидирано након заробљавања.


(Фотографије: "Моја Бијељина")