Званична интернет презентација
Град Бијељина

Привреда


ГЕОСТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ

Град Бијељина се налази на атрактивном геостратешком положају - на тромеђи Србије, Хрватске и Републике Српске/БиХ, односно раскрсници путева између великих урбаних и индустријских центара – Београда, Новог Сада, Бањалуке, Шапца, Тузле, Сарајева... На око тридесет километара од Бијељине је прикључак на Паневропски коридор 10, односно, ауто-пут Е-70 Београд-Загреб. Овај путни правац је најкраћа веза Семберије са ова два града и, преко њих, са западном/средњом Европом и југом/истоком Балканског полуострва. 

На територији Града су два гранична прелаза према Србији преко ријека Саве и Дрине (Рача и Павловића мост) који су нафреквентнији прелази за саобраћај са запада и југа Републике Српске/БиХ према сјеверној Србији и Београду. У Јамени је малогранични скелски прелаз према Србији.

  ВАЗДУШНА УДАЉЕНОСТ САОБРАЋАЈНА УДАЉЕНОСТ
БЕОГРАД 101 139
БАЊАЛУКА 160 217
НОВИ САД 74 112
ШАБАЦ 48 47
РУМА 54 81
ИНЂИЈА 76 103
СРЕМСКА
МИТРОВИЦА
40 54
ЗАГРЕБ 280 322
ТУЗЛА 50 69
БРЧКО 34 40
САРАЈЕВО 121 187
 ВАЗДУШНА И САОБРАЋАЈНА УДАЉЕНОСТ БИЈЕЉИНЕ
ОД ВАЖНИЈИХ ГРАДОВА У РЕГИОНУ

 
На сјеверу Град Бијељина излази на пловни дио ријеке Саве. У плану је обнова некадашње луке у Рачи која је у првој половини 20. вијека била један од главних пунктова за извоз робе из тадашње сјевероисточне Босне. Док не буде обновљена лука у Рачи, Бијељини су најближе ријечне луке у Брчком и у Сремској Митровици (на 34, односно 54 километара од Бијељине). 
 
Тренутно најближа жељезничка веза ка Београду, Новом Саду, Загребу и даље, према остатку Европе је у Шиду, доносно, Сремској Митровици. 

Аеродром „Никола Тесла“ у Београду од Бијељине је удаљен 121 километар, аеродром у Бањалуци 220 километара (аутопутем кроз Славонију око 240 километара), а аеродром у Сарајеву 187 километара.
 

POLOŽAJ BIJELjINE U JUGOISTOČNOJ EVROPI


 

ПОЛОЖАЈ БИЈЕЉИНЕ У РЕГИОНУ
 

ПРИВРЕДНИ КАПАЦИТЕТИ

Град Бијељина је друга локална заједница по степену развијености у Републици Српској и у њеној економији заступљена су сва четири сектора привреде.

1. Примарни сектор - пољопривреда, шумарство, лов и риболов: 

Повољан природни положај на ободу Панонске низије и скоро потпуно равничарски терен су омогућили развој пољопривреде, па је преовлађујући дио привреде заснован на пољопривредној производњи, а Семберија се сматра житницом Републике Српске и БиХ. Најзаступљеније пољопривредне културе су житарице са 80% (пшеница, кукуруз, јечам), поврће са 8% (купус, по којем је Семберија позната широм некадашње Југославије, лубеница, краставац, паприка, парадајз...), индустријско и крмно биље 12% (шећерна репа, дуван, луцерка...).

Семберски пољопривредници се све више окрећу производњи поврћа у заштићеним просторима, а велики, за сада неискориштени, потенцијал за загријавање пластеника и стакленика су подземне геотермалне воде. Градска управа подстиче развој производње здраве хране, с обзиром на очувану животну средину незагађену тешком индустријом или генетски-модификованим организмима. У новије вријеме се интензивно развија и сточарска производња, углавном свињарство и говедарство.2. Секундарни сектор - индустрија, рударство, грађевинарство и производно занатство:

На подручју града Бијељина секундарни сектор се развија у неколико грана:
Прехрамбена индустрија
дрвопрерађивачка индустрија и производња намјештаја
металопрерађивачка индустрија
намјенска индустрија
грађевинарство
текстилна индустрија
прерада пластике
индустрија грађевинског материјала

2. У области прерађивачке индустрије најзаступљеније производње су:
прерада дрвета и производа од дрвета;
производња аутодијелова;
авиоиндустрија;
производња стандардних металних производа;
производња прехрамбених производа и пића;
производња намјештаја;
производња предмета од пластике;
производња одјевних предмета;
млинско-прерађивачки производи;
есплоатација и вађење шљунка;
производња сточне хране и др.

Грађевинарство је у досадашњем периоду на подручју Града било присутно првенствено у области станоградње, изградње путева и производње грађевинског материјала. Грађевинске фирме на подручју града су оспособљене за нискоградњу, станоградњу и хидроградњу.
Највећи број привредних друштава послује у сектору трговине на велико и мало и сектору прерађивачке индустрије.


3. Терцијарни сектор - саобраћај и телекомуникације, трговина, туризам, угоститељство, занатство, банкарство и комунална привреда:

Геостратешки положај Бијељине и Семберије омогућава брз развој дјелатности у овом сектору.
- Град Бијељина, са око 115.000 становника је привукао највеће регионалне трговинске ланце који су отворили одлично снабдјевене мегамаркете. Такође, у понуди је и роба бројних свјетских и домаћих брендова чији произвођачи имају своја представништва или дистрибутере у Бијељини. Поред конкурентности која домаћим купцима омогућава куповину робе по нижим цијенама у односу на друге средине у Републици Српској и БиХ, могућност умањења цијене робе за износ пореза на додату вриједност (ПДВ) чини куповину у Бијељини изузетно повољном за купце из околних земаља од којих су најбројнији држављани Србије.
- Агротржни центар „Кнез Иво од Семберије“ је израстао у једну од највећих кванташких пијаца за пољопривредне производе у сјевероисточној Републици Српској и БиХ, а на овом простору су смјештена сједишта бројних предузећа и представништава. Агротржни центар је и мјесто одржавања сајмова, од којих је Пољопривредни сајам у септембру постао сталан.
- Положај на обалама двије ријеке, бањски потенцијал, бројни вјерски објекти, велика улагања у развој етно-туризма, културна и забавна дешавања... учинили су да туризам постане један од носилаца економског развоја Града.
О туристичким потенцијалима Града Бијељина више података се налази на интернет-страници Туристичке организације Бијељина.



ПРЕДНОСТИ ЗА УЛАГАЊЕ

ПРЕДНОСТИ УЛАГАЊА У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

- СТАБИЛНОСТ ВАЛУТЕ

- НИСКА СТОПА ИНФЛАЦИЈЕ

- ЗНАЧАЈНИ ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

- ОБРАЗОВАНА, КВАЛИФИКОВАНА И ЦЈЕНОВНО КОНКУРЕНТНА РАДНА СНАГА

- ПОВОЉНА СТОПА ПОРЕЗА НА ДОБИТ У ОДНОСУ НА ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ – 10%

- ПОРЕЗ И ДОПРИНОСИ НА ЛИЧНА ПРИМАЊА – 52%

- НАЦИОНАЛНИ ТРЕТМАН СТРАНИХ УЛАГАЧА КОЈИ МОГУ:   
- ОСНОВАТИ ПРАВНО ЛИЦЕ У ПОТПУНОЈ СВОЈИНИ СТРАНОГ УЛАГАЧА 
- ОСНОВАТИ ПРАВНО ЛИЦЕ У ПОТПУНОЈ СВОЈИНИ СТРАНОГ И ДОМАЋЕГ УЛАГАЧА   
- УЛАГАТИ У ПОСТОЈЕЋЕ ПРЕДУЗЕЋЕ   
- УЛАГАТИ У БАНКУ ИЛИ ОСИГУРАЊЕ   
- ДОБИТИ КОНЦЕСИЈУ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ БОГАТСТАВА, ДОБАРА У ОПШТОЈ УПОТРЕБИ И ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА ЗА РЕПУБЛИКУ

- СЛОБОДАН ТРАНСФЕР ПРОФИТА У ИНОСТРАНСТВО, НАКОН ИСПУЊЕЊА ЗАКОНСКИХ ОБАВЕЗА ПРЕМА РЕПУБЛИЦИ

- БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ЈЕ ПОТПИСНИЦА ЦЕФТА СПОРАЗУМА О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ СА ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА И МОЛДАВИЈОМ

- ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИЗВОЗНИ РЕЖИМ СА 35 ЗЕМАЉА

- СПОРАЗУМ О ИЗБЈЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ПОТПИСАН СА 28 ЗЕМАЉА

- ПРИВАТИЗОВАН БАНКАРСКИ СЕКТОР
 

 

ПРЕДНОСТИ УЛАГАЊА У БИЈЕЉИНУ 

- ИНДУСТРИЈСКЕ ЗОНЕ ОПРЕМЉЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРОМ, СА ПОВОЉНИМ УСЛОВИМА ОТКУПА ПАРЦЕЛА ЗА БРАУНФИЛД ИНВЕСТИЦИЈЕ; ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ ПРЕДВИЂЕНЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ПОГОНА ЗА ПРЕРАДУ ИЛИ ОТКУП ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА

- ОБРАЗОВАНА, КВАЛИФИКОВАНА И ЦЈЕНОВНО КОНКУРЕНТНА РАДНА СНАГА

- ЕФИКАСНА УПРАВА

- ЕКОНОМСКИ, КУЛТУРНИ, ОБРАЗОВНИ И ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР РЕГИОНА

- ГРАД БИЈЕЉИНА ПРЕКО АГЕНЦИЈЕ ЗА РАЗВОЈ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА ГРАДА БИЈЕЉИНЕ ПОДСТИЧЕ ОСНИВАЊЕ И ДАЈЕ ПОДРШКУ РАДУ ПОСТОЈЕЋИХ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА КРОЗ НЕКОЛИКО ПРОГРАМА:   
- ПОДСТИЦАЈ ЗА ОСНИВАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА - СТАРТ-АП   
- ПОДСТИЦАЈ РАЗВОЈА ПОСТОЈЕЋИХ И СТАРТ-АП ПРЕДУЗЕЋА   
- ПОДСТИЦАЈ ЗА УВОЂЕЊЕ СИСТЕМА КВАЛИТЕТА
- ПОДСТИЦАЈ ЗА ЖЕНЕ-ПРЕДУЗЕТНИКЕ
- ПОДСТИЦАЈ ЗА ПОВРАТНИКЕ-ПРЕДУЗЕТНИКЕ
- ПОДСТИЦАЈ ЗА ЗАНАТСКО-ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ РАДЊЕ

- НАДЛЕЖНОСТ РЕГИСТАРСКОГ СУДА У БИЈЕЉИНИ

- РОК ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ 3-5 ДАНА
 

ОБЛАСТИ СА НАЈПОВОЉНИЈИМ МОГУЋНОСТИМА ЗА ТРАНСФЕР ТЕХНОЛОГИЈЕ И КАПИТАЛА 

ИНДУСТРИЈА     
- МАШИНСКА   
- АУТО-ИНДУСТРИЈА   
- ДРВОПРЕРАЂИВАЧКА   
- ЕЛЕКТРОНСКА   
- БАЗИЧНА ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА   
- ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА
- МОГУЋНОСТ УЛАГАЊА У КАПАЦИТЕТЕ ПРЕРАДЕ ВОЋА И ПОВРЋА   
- МЛИНСКО-ПРЕРАЂИВАЧКИ КАПАЦИТЕТИ   
- ФАБРИКЕ СТОЧНЕ ХРАНЕ

- У БИЈЕЉИНИ ТРЕНУТНО ПОСТОЈЕ ТРИ ИНДУСТРИЈСКЕ ЗОНЕ СА ОБЕЗБИЈЕЂЕНОМ КОМПЛЕТНОМ ИНФРАСТРУКТУРОМ У КОЈИМА СЕ НУДЕ БРОЈНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА УЛАГАЊА У ИЗГРАДЊУ ИНДУСТРИЈСКИХ КАПАЦИТЕТА, А ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ СУ ПРЕДВИЂЕНЕ ЗА ПРЕХРАМБЕНУ ИНДУСТРИЈУ

- ЕКСПЛОАТАЦИЈА ГЕОТЕРМАЛНЕ ВОДЕ
ГЕОТЕРМАЛНУ ВОДУ ЈЕ МОГУЋЕ КОРИСТИТИ ЗА:   
- МЕДИЦИНСКЕ И ТУРИСТИЧКЕ СВРХЕ   
- ГРИЈАЊЕ СТАМБЕНИХ И ПОСЛОВНИХ ПРОСТОРА   
- ЗАГРИЈАВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПОВРШИНА - НИ ЈЕДНА ОД НАВЕДЕНИХ МОГУЋНОСТИ НИЈЕ РЕАЛИЗОВАНА У ПУНОМ КАПАЦИТЕТУ

ИНТЕНЗИВНА ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА
- ПРОИЗВОДЊА У ЗАШТИЋЕНИМ ПРОСТОРИМА - ПРОИЗВОДЊА ЗДРАВСТВЕНО ИСПРАВНЕ ХРАНЕ

ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА
- МОГУЋНОСТ УЛАГАЊА У КАПАЦИТЕТЕ ПРЕРАДЕ ВОЋА И ПОВРЋА   
- МЛИНСКО-ПРЕРАЂИВАЧКИ КАПАЦИТЕТИ   
- ФАБРИКЕ СТОЧНЕ ХРАНЕ   
- ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА УЛАГАЊА У ИЗГРАДЊУ ПРЕХРАМБЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ ЗОНАМА

ТУРИЗАМ
- ПРОШИРЕЊЕ ХОТЕЛА "СВЕТИ СТЕФАН" И ОСТАЛИХ КАПАЦИТЕТА У ОКВИРУ БАЊЕ ДВОРОВИ

ТРГОВИНА

- ЗАХВАЉУЈУЋИ ПОЛОЖАЈУ НА ТРОМЕЂИ СРБИЈЕ, ХРВАТСКЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ/БиХ И НА ПУТУ КОЈИ ОД ЗАПАДНОГ ДИЈЕЛА РЕПУБЛИКЕ ВОДИ КА БЕОГРАДУ И НОВОМ САДУ ПОСТОЈЕ ОДЛИЧНЕ МОГУЋНОСТИ ЗА УЛАГАЊЕ У ТРГОВИНУ