Друмско-жељезнички мост на Сави код Раче, подигнут је 1934. године и првобитно је носио назив „Мост краљице Марије“. Од настанка па до данас, мост на Рачи је саобраћајна жила-куцавицa Семберије и Мајевице са Сремом и остатком Србије.

У почетку, мост је био посебно важан за рудник угља у Угљевику из ког су, захваљујући изградњи моста, могле да се испоруче веће количине угља на тржиште. До тада је угаљ из Угљевика превожен пругом до тадашње Босанске Раче, а преко Саве је пребациван жичаром, уништеном током Другог свјетског рата. У рату је срушен и мост, а обновљен је непосредно после рата.
 

 

Пруга уског колосијека Бијељина – Босанска Рача је 1950. године проширена на нормални колосијек и преко моста повезана са пругом Београд-Загреб. Временом на мосту све више доминира друмски саобраћај, а жељезнички се умањује, нарочито после укидања пруге Бијељина-Мезграја 1979. године (која је била последња пруга уског колосијека у Европи).
Након распада заједничке државе, саобраћајница преко овог моста постаје једна од најважнијих путних веза између Србије и Републике Српске, односно БиХ.
Средином деведесетих година прошлог вијека, уз подршку међународних донатора, мост је обновљен, а 2010. године проширен је новим друмским дијелом моста названим „Европа“. Нови дио моста је постављен на постојеће стубове носаче који су приликом изградње првобитног моста остављени шири како би прихватили конструкцију проширеног моста, што говори о визионарству које су имали пројектанти „Моста краљице Марије“.

Од изградње 1934. године, мост преко Саве код Раче за Семберце и Сремце има важну улогу – на другу страну ријеке се више није морало ићи чамцима или, чак, пјешице или коњским запрегама преко залеђене ријеке током изразито хладних зима. Лакше су одржаване везе са рођацима, кумовима и пријатељима са двије обале, а и трговина је напредовала. У првој половини деведесетих година XX вијека, мост је одиграо своју најважнију улогу, као дио најкраћег пута између цијелог западног и сјеверног дијела Републике Српске и Београда, односно, Новог Сада и, као такав, ушао је и у популарну културу преко поп-рок и фолк музичких композиција.