ОД КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ДО СУДА: ГРАДСКА ЗЕМЉА ПОД ПРИВАТНИМ ПЛУГОМ, ОДЛУКА У РУКАМА СУДА
Оно што је 2022. године почело кривичном пријавом Града Бијељина због бесправног коришћења градског земљишта сада је стигло до завршнице судског поступка.
Градоначелник Бијељине Љубиша Петровић прије четири године поднио је Окружном јавном тужилаштву у Бијељини кривичну пријаву, односно њену допуну, против Бранимира Андрића, због сумње да годинама без сагласности Града користи градско земљиште за пољопривредну производњу и на тај начин остварује имовинску корист.
У пријави је наведено да је од 2010. године коришћено више парцела у катастарској општини Бријесница-Хасе, које су у евиденцијама уписане као власништво Града Бијељина. Исте године ово земљиште је из власништва Републике Српске пренесено у власништво Града Бијељина за потребе изградње Новог градског гробља, а одлуком Скупштине Града земљиште је дато на коришћење Градском гробљу.
И сам Андрић је 2020. године од Градског гробља тражио потписивање уговора о коришћењу овог земљишта. Након што је Градско гробље одбило да закључи уговор, према наводима пријаве, наставио је да земљиште користи, односно обрађује.
Према наводима кривичне пријаве и оптужнице, земљиште је обрађивано и засијавано пшеницом и кукурузом, без сагласности власника и без плаћања накнаде, чиме је, према тужилаштву, омогућено остваривање противправне имовинске користи, док је Град Бијељина претрпио материјалну штету.
Посебно је значајан и податак да је, према наводима поступка, за обрађивање овог земљишта оптужени остваривао новчане подстицаје од надлежног Министарства. Дакле, спорно земљиште није само коришћено за пољопривредну производњу без сагласности власника, већ су на основу те производње, према наводима оптужбе, остваривана и средства из система пољопривредних подстицаја Министарства.
Случај није остао само на нивоу кривичне пријаве, у међувремену је подигнута оптужница, а судски поступак и главни претрес су у завршници. Међу саслушаним свједоцима био је и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић.
Током његовог свједочења, оптужени и његова одбрана су у више наврата покушали да доведу у питање кредибилитет градоначелника као свједока, постављајући му питања која, према оцјени присутних у поступку, нису била непосредно повезана са предметом оптужбе и коришћењем спорног градског земљишта. Таква питања су, према овом виђењу, била усмјерена на дискредитацију свједока, а не на разјашњавање чињеница које су од непосредног значаја за предмет поступка.
Случај који је започео питањем ко је и на основу чега користио градску земљу, сада је дошао до тачке у којој ће Суд цијенити изведене доказе и утврдити чињенице релевантне за кривичну одговорност.
За Град Бијељину, суштина спора је од почетка била иста: да ли је градска имовина коришћена без правног основа, да ли су на основу њеног коришћења остваривана средства из система пољопривредних подстицаја и да ли је тиме Граду нанесена материјална штета.
