Отворена изложба „Мировна вијећа - Кад је ријеч била закон“
У Музеју Семберије у Бијељини отворена је изложба „Мировна вијећа - Кад је ријеч била закон“, аутора Дејана Ћосића. Мотив за изложбу аутор је пронашао у пракси мировног рјешавања мањих спорова која је постојала у периоду између два свјетска рата и у мјесним заједницама социјалистичке Југославије.
Кључни актери у рјешавању комшијских, имовинских и породичних несугласица биле су сеоске старјешине и угледни становници мјесних заједница који су били чланови прво неформалних, а након Другог свјетског рата, постепено институционализованих мировних вијећа. Све вријеме њиховог постојања, принципи мирења и заједничког договора били су исти, а такви облици самоуправног рјешавања спорова имали су моралну и локалну правну снагу. Договор постигнут овим путем био је обавезујући за све стране, а судски процес се користио тек у крајњем случају. Обичајно право је, дакле, представљало један од темеља локалне самоуправе и друштвеног реда, осигуравајући мир и стабилност унутар заједнице.
Ипак, постепено, од краја 1970-их година прошлог вијека, њихов значај опада, а функције прелазе на редовне судове и општинске органе, а последњи сачуван записник мировног вијећа у Семберији је из Сувог Поља, из 2010. године
У име градске управе Града Бијељина изложбу је отворила Драгана Копривица из Одјељења за општу управу, истичући да је изложба добар подсјетник о значају установе мировних вијећа, као дјелотворне установе медијације и рјешавања малих спорова између сусједа у локалним заједницама.
- Људи који су радили у тим вијећима заслужују наше поштовање, јер су успјешно рјешавали спорове између својих комшија и рођака. То сигурно није био лак посао, али уз добру вољу и то се постизало. Поготово им треба одати признање, јер су у мировним вијећима радили волонтерски, након редовних послова у предузећима и домаћинствима - казала је Копривица и изразила захвалност аутору изложбе што је препознао значај ове теме о којој се у данашње вријеме мало зна.
Кључни актери у рјешавању комшијских, имовинских и породичних несугласица биле су сеоске старјешине и угледни становници мјесних заједница који су били чланови прво неформалних, а након Другог свјетског рата, постепено институционализованих мировних вијећа. Све вријеме њиховог постојања, принципи мирења и заједничког договора били су исти, а такви облици самоуправног рјешавања спорова имали су моралну и локалну правну снагу. Договор постигнут овим путем био је обавезујући за све стране, а судски процес се користио тек у крајњем случају. Обичајно право је, дакле, представљало један од темеља локалне самоуправе и друштвеног реда, осигуравајући мир и стабилност унутар заједнице.
Ипак, постепено, од краја 1970-их година прошлог вијека, њихов значај опада, а функције прелазе на редовне судове и општинске органе, а последњи сачуван записник мировног вијећа у Семберији је из Сувог Поља, из 2010. године
У име градске управе Града Бијељина изложбу је отворила Драгана Копривица из Одјељења за општу управу, истичући да је изложба добар подсјетник о значају установе мировних вијећа, као дјелотворне установе медијације и рјешавања малих спорова између сусједа у локалним заједницама.
- Људи који су радили у тим вијећима заслужују наше поштовање, јер су успјешно рјешавали спорове између својих комшија и рођака. То сигурно није био лак посао, али уз добру вољу и то се постизало. Поготово им треба одати признање, јер су у мировним вијећима радили волонтерски, након редовних послова у предузећима и домаћинствима - казала је Копривица и изразила захвалност аутору изложбе што је препознао значај ове теме о којој се у данашње вријеме мало зна.
