Мирном шетњом, служењем парастоса и полагањем цвијећа, на Брчанској малти у Тузли данас је обиљежена 33. годишњица од страдања војника Југословенске народне армије приликом, претходно договореног, мирног повлачења из Тузле.
У масакру 15. маја 1992. године на лицу мјеста страдао је 51 војник, док су три подлегла повредама неколико дана касније, а 78 лица из Колоне је теже или лакше рањено.
Градоначелник Љубиша Петровић је рекао да је данашње окупљање израз жеље за молитвом за страдале, али и упућивањем поруке свима да српски народ памти масакр на Брчанској малти.
- Ово мјесто је велика опомена свима који живе у БиХ да се страдање попут Тузланске колоне више никада и никоме не догоди - истакао је Петровић и подсјетио да је то још један злочин без казне, јер правосудни органи ћуте.
Он је нагласио да је за садашње, али и будуће генерације важно да Тузланску колону отргну од заборава, а младе нараштаје треба учити како да постану добри људи који ће поштовати друге, без обзира на националну, вјерску или неку другу припадност.
Понављајући да починиоци злочина над Тузланском колоном до сада нису кажњени, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић је рекао да надлежни судови ћуте, јер за српске жртве, очито, правде нема, а да у БиХ, осим три народа, постоје и три истине и три верзије историје.
Наглашавајући обавезу институција Републике Српске да његују културу памћења, али и обавезу појединаца да се сјећају и никад не забораве оно што се у Тузли десило 15. маја 1992. године, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић је подсјетио на, нажалост, дугачак низ злочина током Одбрамбено-отаџбинског рата за које нико није одговарао до сада.
- Бистрик, Велики парк, Скендерија, Добровољачка, Брчанска малта - образац је исти, на свим овим мјестима убијени су недужни војници ЈНА. За ове злочине нико није одговарао до данас, али то не значи да се злочин није десио - казао је Нуждић.
Апелујући на надлежне правосудне органе да коначно процесуирају одговорне за масакр над Тузланском колоном, Славко Новаковић, као један од њених преживјелих учесника, је изразио огорченост што институције БиХ до данас нису допустиле постављање спомен обиљежја на мјесту страдања војника ЈНА.
На питање постављања одговарајућег обиљежја у знак сјећања на страдале у Колони осврнула се и предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац, која је том приликом појаснила да је невладина организација на чијем је челу, сада већ давне, 2012. године поднијела захтјев за постављање спомен-плоче, али да ни из Тузле, ни из Сарајева није стигла потребна дозвола.
- Живимо у БиХ таквој каква јесте и, нажалост, питање је да ли ћемо имати прилику да тако нешто и урадимо, а ако и урадимо, питање је колико ће спомен-плоча опстати, обзиром на културу живљења која је заступљена у нашем друштву.
Након посјете мјесту злочина у Тузли, на градском гробљу у Пучилама, код спомен-костурнице посвећене страдалим учесницима Колоне, служен је парастос и положени су вијенци и цвијеће.