Званична интернет презентација
Град Бијељина

ЗАШТИТИТИ ЖИВОТ НА МАЈЕВИЦИ И У СЕМБЕРИЈИ ОД РУДАРЕЊА ЛИТИЈУМА



Да ли имамо права да свом потомству оставимо разорено земљиште и загађену воду, земљу и ваздух? Да ли рударство може бити „зелено и одрживо“? Шта значе истраживања и експлоатација литијума за наша природна добра - воде, земљиште, и ваздух? Да ли један рудник може да донесе просперитет и економски развој? Ако може - коме га доноси? Да ли постоји бољи начин развоја региона Мајевице од рударења литијума, који неће подразумијевати угрожавање становништва Лопара, сусједних општина и цјелокупног сјевероистока Републике Српске, односно, Босне и Херцеговине? Како грађани могу учествовати у развоју властитих заједница, али чувајући здравље, природна добра, традицију и културну баштину, умјесто разарања, расељавања и загађења које носи рударење?
Ово су само нека од питања на која је тражен одговор на данашњој јавној трибини одржаној у Бијељини о опасностима по природу, економију и, на крају крајева, опстанак становништва у случају да се остваре планови о отварању рудника литијума на Мајевици и сусједним планинским подручјима. У дискусији су учествовали стручњаци, јавни радници и грађани који су овој теми говорили са становишта екологије, биологије, права, економије, политике...

Организатор је било Еколошко удружење „Еко-пут“ у сарадњи са Градском управом Града Бијељина. 

- Циљ ове трибине је да скренемо пажњу јавности на опасности од такозваног „зеленог рударења“ које је у плану у нашој непосредној близини. Бијељина је у непосредној близини пројекта „Лопаре“ на Мајевици, одакле нам, као плодној равници и изворишту хране, пријети велика опасност - појаснила је предсједник „Еко-пута“ Снежана Јагодић Вујић.

У уводном дијелу трибине говорили су учесници из Београда - проф. др Драгана Ђорђевић из Института за хемију, технологију и металургију, проф. др Ратко Ристић са Шумарског факултета и адвокат Сретен Ђорђевић који се бави правним аспектом заштите животне средине, а о својим искуствима и начинима борбе говорили су еколошки активисти - Драгана Ристић из Лопара која предводи неформалну групу грађана „Не руднику литијума у Лопарама“, Зоран Пољашевић из „Озренског студенца“ и Тихомир Дакић из бањалучког Центра за животну средину. Сви они су били једногласни у оцјени да не постоји ни један рудник литијум на свијету који не угрожава животну средину.

- Ова кампања је усмјерена, прије свега, према доносиоцима одлука на републичким нивоима власти. Желимо да поручимо властима да грађани имају право да утичу на доношење одлука о правцу развоја наше земље, а то свакако није пут загађења и расељавања, него пут даљег напретка и развоја читаве регије - истакла је Снежана Јагодић Вујић.

На трибини се обратио и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић који је поручио да је битно да грађани буду упознати са ситуацијом и свим потенцијалним опасностима од експлоатације литијума и других руда на територији Мајевице, као и да је добро што су о томе говорили стручњаци из ове области. Он је изразио и разочарање односом појединих високошколских установа према овом проблему.
- Бањалучки Технолошки факултет је одговорио да његови професори нису заинтересовани за учешће на трибини, а Технолошки факултет у Зворнику и бањалучки Шумарски и Природно-математички факултет нису се удостојили ни да одговоре на позив. Иако се рударење не планира у Семберији, негативне посљедице би се сигурно прелиле овдје и зато смо захвални нашим данашњим гостима који су са нама подијелили своје знање и релевантне информације - рекао је градоначелник Петровић.

Први човјек Бијељине је био јасан у ставу да се не смије допустити уништавање животне средине, укључујући подземне воде, површину земље и ваздух и, генерално, угрожавање флоре и фауне, јер интерес економије не смије бити важнији од здравља људи.
- Град Бијељина је одбио све захтјеве за издавање сагласности за детаљна геолошка истраживања на подручју Бијељине и у томе остајемо досљедни. Наставићемо да водимо непрестане активности које ће укључивати цјелокупну друштвену заједницу, како бисмо овој и наредним генерацијама омогућили опстанак на нашем простору. Имамо бројна истраживања која јасно доказују да су бројна обољења код људи, животиња и биљака посљедица рударења литијума и других руда. Ту смо да аргументовано дискутујемо и да се заједно изборимо за здраву животну средину, али и живот у цјелини на овом подручју. Зато морамо сачувати нашу Мајевицу од људи који не презају да је униште ради профита од којег ће, што је иронично, најмањи дио остати на Мајевици - јасно је поручио Петровић.