НОВА КОЧНИЦА РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВА
И након двије године откако је измјена закона о ПДВ-у у процедури, подизање прага за обрачун са 50.000 конвертибилних марака није угледало свјетлост дана, нити је извјесно да ће се то уопште десити, јер је ова тачка јуче уклоњена са дневног реда на Колегијуму Дома народа БиХ. Због инфлације која је досегла свој деценијски врхунац, овај праг је сада лакше него икад прекорачити, међутим, босанско-херцеговачке институције, очигледно, нису препознале значај овакве измјене закона и не само да до измјене неће доћи него нису узели за сходно ни да дискутују о овој теми. Оваквим понашањем свјесно дио пољопривредних произвођача и самосталних предузетника гурају у сиву зону пословања, што додатно слаби и овако пољуљану економију државе.
По актуелном закону о ПДВ-у свако лице чији опорезиви промет добрима или услугама и промет добрима ослобођеним уз кредит у претходној години прелази или је вјероватно да ће прећи праг од 50.000 КМ дужно је да се региструје према овом закону као порески обвезник.
Република Србија је то другачије регулисала, рекавши да пољопривредник чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 мјесеци није већи од осам милиона динара (нешто више од 130.000 КМ) не обрачунава ПДВ нити је дужан водити евиденцију прописану законом о ПДВ-у.
- Разлика између ова два прага је више него двострука, али у чему је разлика између обвезника са ове и оне стране Дрине? Србија је често мјерило за нашу земљу и врло често се мјере од њих „преписују“ но овога пута то није случај због чега се испоставља да се селективно усваја само оно што доприноси државној каси која се празни углавном на буџете институција и превисоке плате бројних функционера, а најмањим дијелом на грађане. Било је случајева када су измјене закона или нови закони доношени преко ноћи, али та експедитивност је овога пута изостала, те се намеће закључак да овој држави није битно како функционишу њихови ситни произвођачи од којих долази практично једина новостворена вриједност и на чијим леђима функционише цјелокупан овај накарадни систем, изузевши бројне кредите, који ће, истини за вољу, такође доћи на наплату њима, или бар њиховој дјеци - истиче Сретен Вучковић из градског Одјељења за пољопривреду града Бијељина и додаје да, ако ова процедура траје двије године, без изгледа је да ће се ускоро окончати, поставља се питање колико би тек времена требало да се уведе диференцирана стопа ПДВ-а, па да престанемо једнак процент овог пореза да плаћамо на луксузну робу и на основне животне намирнице, дјечију опрему и слично.
- У држави парадокса, све је могуће, осим реформи. Нажалост, државне институције које би требале да доносе оваква законска рјешења, на корист свих грађана, нису самосталне у одлучивању већ раде по смјерницама ММФ-а и других међународних институција чије су нас позајмице оковале у дужничком ропству. Зашто је то тако? Просудите сами - закључује Вучковић.
