Увиђајући да проблем сузбијања комараца већ дужи низ година постоји у Семберији, градоначелник Љубиша Петровић иницирао је округли сто на ову тему, на коме су данас, поред представника компаније „Дезинсекција“ која изводи радове на сузбијању комараца на подручју Града Бијељина, учествовали и чланови Комисије за надзор, односно праћење провођења дезинсекције на територији Града, као и професори факултета у Новом Саду, Београду и Осијеку.
С обзиром на то да је Бијељина смјештена између приближно 26 километара обале ријеке Саве и око 40 километара обале ријеке Дрине, као и да у Семберији има и око 600 километара примарних, секундарних и терцијарних канала, јасно је колико је сложена ситуација и колико је терен погодан за размножавање ових инсеката.
- Јако је важно, због сложености овог питања повезати науку и праксу. Такође је јако битно да грађани схвате да је њихова улога у рјешавању овог проблема заиста велика, јер многи од њих, нажалост, нису свјесни да, задржавањем воде у било каквим посудама на свом имању они индиректно, али дословно производе нове комарце. Због тога је јако битно да свако да свој допринос и у свом домаћинству имању или пољопривредној површини обезбиједи такве услове у којима неће бити могућности за опстанак ларви комараца - рекла је Михаела Кавран, доцент доктор биотехничких наука Пољопривредног факултета у Новом Саду и додала да би, чак и када би, теоретски, био уништен и посљедњи одрасли комарац, што је у пракси немогуће, кроз два дана би се поново појавило на хиљаде нових комараца због ларви, што јасно показује значај минимизирања површина на којима ларве комараца могу опстати.

Професор Бранимир Хакенбергер са Универзитета у Осијеку рекао је да је изненађен што једна Градска управа има добар став према овом проблему и поздравио окупљање стручњака из региона како би се њихова искуства са овог поља размијенила. 
-  Сузбијање одраслих форми комараца се сматра неком врстом корективне мјере за све што није сузбијено у фази ларве, док се третман ларвицидима сматра најбољим и најефикаснијим, али је у реалности бројност комараца тренутно тако велика да није могуће у потпуности ријешити проблем ларвицидним третманом, већ је потребно комбиновати ове двије врсте третмана за максималан учинак. Када се третмани орошавања, замагљивања, запрашивања и слично, обаве пажљиво и у складу са еколошким захтјевима, може се очекивати рјешење овог проблема у наредних неколико година - закључио је професор Хакенбергер.

Градоначелник Љубиша Петровић је изразио своју захвалност професорима који су пренијели искуства и из Европе, а не само својих земаља. 

- Један од закључака је и да ће други циклус запрашивања комараца на територији Града Бијељина почети за 48 до 72 сата, када очекујемо тропске температре. Смјеса у препаратима нема исто дејство у случају температуре ваздуха од 32 степена целзијуса, колико је износио просјек у периоду првог циклуса запрашивања и у случају када је температура испод 30 степени. Изазов за Градску управу је била и тендерска процедура која је трајала у предузећима „Воде“ и „Воде Српске“, те није на вријеме почео процес кошења појасева у близини канала, што је допринијело размножавању и тежем сузбијању комараца - рекао је Градоначелник и најавио да ће округли столови на ову тему, у проширеном саставу постати пракса у Бијељини, како би се дошло до најбољих мјера за рјешавање проблема бројности комараца. 
- Важно је имати у виду и да је надлежно министарство дало негативно мишљење у вези са запрашивањем из ваздуха. Критеријуми који показују када би било потребно урадити авио третман комараца нису јасно утврђени. У неком случају је критеријум 15 убода за 15 минута, а негдје се присуство заразних болести сматра тренутком када је потребан овај третман. У Хрватској је регистрован вирус заразне болести означене као денга грозница, а питање је када ће се исто десити и у Србији или код нас, зато је пожељно реаговати превентивно, а не онда када штета буде већ начињена - упозорио је Градоначелник и скренуо пажњу на то да, што се финансијских трошкова тиче, Бијељина издваја више него многи градови и општине у Хрватској, али и да за авио запрашивање новчана средства у земљама у окружењу долазе из буџета државе, а не локалне заједнце.

Поред комараца у посљедње вријеме се грађани, не само Бијељине него и читаве и у окружењу, жале на бројне бубашваба, односно, жохара и то је проблем који је у порасту. Овај окрули сто био је прилика и да се на темељу практичног искуства сазна како се обавља процес дезинсекције ових врста на територији Србије и Хрватске.