У Музеју Семберије, 7. децембра, почиње седма по реду Смотра етнолошког филма, у оквиру које ће посјетиоци моћи погледати девет документараца, на тему живота различитих заједница и култура широм планете, материјалне и духовне културе, као феномена друштвене свакодневице.Проојекције почињу у 18:00 часова, традиционално сваке сриједе у децембру, а улаз је слободан.На овогодишњој Смотри Музеј Семберије ће, у сарадњи са београдским Етнолошким музејом, приказати и избор филмова из такмичарског програма овогодишњег Међународног фестивала етнолошког филма у Београду.Пред бијељинском публиком ће се наћи три филма из Србије, по један филм из Румуније, Црне Горе, Хрватске, Француске и Бјелорусије, као и филм рађен у копродукцији Пакистана, САД и Бразила. 

РАСПОРЕД ЕМИТОВАЊА:

7. децембар:

„Анплагд“  (Србија), аутор: Младен КовачевићДвоје људи, посвећених свирача на лишћу, показују да потреба за музиком доводи до истовјетних рјешења у различитим хабитуелним обрасцима. Прича о једноставном инструменту и његовој употреби у савременом културном контексту уједно означава и антрополошки дискурс о ескапизму.

 „Плава гајета и сиви бетон“ (Црна Гора) аутор: Владимир ПеровићПрича о томе како су ново вријеме и измијењени услови живота довели риболов на егзистенцијалну маргину.

14. децембар:

 „К2 и невидљиви пјешаци“ (копродукција Пакистан, САД и Бразил), аутор: Јара ЛиФилмска прича о свјеверном Пакистану и освајању другог највишег планинског врха на свијету К2, те о статусу и судбини локалних носача који помажу планинарима и који су, такође, хероји успона.

„Рамци негдје другдје“ (Хрватска), аутори: Алексеј Павловски и Иво КузманићФилм говори о томе како су се крајем 60-их година прошлог вијека, због градње хидроцентрале, из долине ријеке Раме у славонску Пожешку котлину досељавали становници потопљених подручја. Навике и менталитет требало је прилагодити новом окружењу, а овим документарцем се тражи и одговор на питање колико су ти људи остали Рамци,а колико постали Славонци.

21. децембар:

„Коријени душе“ (Румунија), аутор: Флорин АндрескуФилмски наратив као основа за антрополошки приступ процесу и последицама старења: наоружан свежњем кључева, од којих је сваки прецизно означен, један стари човјек покушава да сачува сјећања на дјетињство проведено у сеоској средини.

„Расковник – свети грал међу биљкама“ (Србија), аутор: Оливера ПанчићФилм говори о митолошкој биљци која, по вјеровању локалног становништва, расте само у источној Србији. То је основа на којој је настао синематички уобличен анрополошки увид у одржавање вишеструких релационих односа између практиковања народне медицине, магијске праксе и плацебо ефекта, који у савременом окружењу одржавају ставове о свакидашњем и божанском постојању.

„Катрушник“ (Бјелорусија), аутор: Алес ЛапоДокументарац о 80-годишњем Владимиру Зјуликову који одржава живим древни занат захваљујући ком су бројне генерације његових предака преживљавале сурове зиме.

28. децембар:

„Невјеста Нила“ (Француска), аутори: Едзард Милс-Афиф и Шериф Ел рамлиОвај филм говори о договореним браковима у сеоским срединама делте Нила.

„Попика - заборављена дјечја игра“ (Србија), аутори: Оливера Сладојевић и Владимир КајловићРадња филма приказује становнике мултиетничког и мултикултуралног Иванова, села у близини Панчева.