Осми март у Бијељини: равноправност полова је трајан циљ успјешног друштва
Поводом Међународног дана жена, градоначелник Бијељине Љубиша Петровић је уручио признања „Заслужна жена“ која су ове године добиле Тања Лазић, Мaра Радовановић, Рамиза Богаљевић, Ђуја Пејић и Славица Антић.
- Ове жене су својим преданим радом, са истинским убјеђењем и знањем учиниле наше друштво напреднијим, љепшим и хуманијим. Ове жене нас подсјећају да је жена стуб не само породице, већ и шире друштвене заједнице и зато се њихови истински резултати препознају. Око тих стубова се ми сабирамо и од њих добијамо истинску љубав, која је прави божји благослов. Овим наградама желимо да мотивишемо и друге жене да се боре за бољи положај у друштву. Јесте учињено доста на равноправности полова, али у будућности треба да наставимо да радимо на томе - поручио је овом приликом градоначелник Петровић.
У име награђених, обратила се Мара Радовановић која је, уз ријечи захалности за награду и препознавање њеног друштвеног ангажмана, истакла да много жена заслужује такво признање, јер свакодневним животом и радом доказују своју снагу и доприносе бољем друштву.
Признање „Заслужна жена“ додјељује се на основу одлуке Комисије за равноправност полова Скупштине града Бијељина, а ове године су додијељена по осми пут.
Биографије награђених суграђанки говоре о богатом друштвеном активизму и бројним префесионалним резултатима.
Тања Лазић има вишедеценијско искуство на раду у Музеју Семберије на дужности документаристе и руковаоца етнолошке збирке, гдје је као аутор је и коаутор, организовала преко 60 изложби. Поља професионалног интересовања и ангажовања су јој: етнологија Семберије, културна историја Бијељине, музеологија, вођење стручне музејске документације, старање о етнолошкој збирци, изложбени и други пројекти у области музејске дјелатности на нивоу локалног музеја, музејске заједнице БиХ и шире. Посебно је радује и повјерење које јој указују бројне невладине организације са којима годинама успјешно сарађује кроз музејске програме и мимо званичног професионалног ангажовања.
Мара Радовановић је од 1996. године почела да ради на пројектима везаним за људска права. 1998. године била је један од оснивача Организације жена „Лара“ која ради на развијању програма заштите жена од свих облика родно заснованог насиља и оснаживања жена за политичка и друга дјеловања. Била је један од првих тренера за обуку полицијских службеника за препознавање трговине људима и помоћ жртвама. Истиче и значај пројекта „Кафа са Градоначелником“ који је у „Лари“ спојио жене различитих националности и допринио међунационалном повјерењу. Њена животна прича представљена је и на изложби „Мир са женским лицем“.
Рамиза Богаљевић је као чланица Удружења грађана „Жена“ из Јање, учествовала у бројним пројектима и стекла додатна знања и вјештине, како би ручне радове чланица Удружења пласирале на тржиште, а од краја прошле године је и предсједница је овог Удружења. Град Бијељина им је одобрио коришћење просторија и сада су у току напори да се овај простор уреди. Једна је од 50 помагачица у заједници на мапи БиХ, којима се у сваком тренутку жена која трпи насиље може обратити за помоћ. Организатор је првог Међурелигијског базара рукотворина у Јањи на којем се окупио велики број удружења и самосталних креативаца. Ове године у плану је трећи базар.
Ђуја Пејић је дипломирани инжeњер геологије и запослена je у Руднику и термоелектрани Угљевик. 2004. године учествовала је у оснивању Удружења за помоћ и подршку женама обољелим од рака дојке „Геа“, на чијем челу је била до 2012. године. За то вријеме, Удружење је реализовало бројне пројекте и спровело бројне активности, међу којима су акције за набавку статичног и покретног мамографа, за оснивање онколошке амбуланте, измјену правилника за ортопедска помагала и организовање предавања о карциному дојке. Подржавала је активности бројних удружења - Коалиције „Колоси“, Удружења грађана „Отахарин“ „Лара“, „Импулс“, дала допринос у измјени законских регулатива за угрожене маргинализоване групе. Поново је изабрана за предсједницу „Гее“ 2019. године. Три године касније се повукла с ове дужности, али је остала активна у раду Удружења.
Славица Антић се од 1999. године почиње бавити волонтерском хуманитарном дјелатношћу у невладином сектору. У „Лари“ учествује у низу пројеката - од еколошких до заштите женских права (СОС телефон). Уочила је многе еколошке проблеме у својој животној средини и тако постаје један од оснивача првог еколошког удружења у граду „Сунцокрет“. Након гашења „Сунцокрета“, наставља своје волонтерске активности у еколошком удружењу „Еко-пут“. Основа њене преокупације свих ових година је утицај на побољшање културе живљења у граду у складу са природом. Већ годинама је ангажована и у Удружењу „Геа“.
