ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ТУЗЛА – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ И ЕГЗОДУС СРПСКОГ НАРОДА“
У препуној великој сали Центра за културу „Семберија“ представљена је књига „Тузла-злочин без казне и егзодус српског народа“, уз излагање приређивача и рецензента књиге.
Бројно становништво прогнано из тузланског краја уточиште је пронашло у Бијељини, а градоначелник Љубиша Петровић је рекао како су Тузлаци и Мајевичани, у свој тој несрећи, имали срећу да их дочека Семберија, а Семберија је имала срећу да јој дођу Мајевичани и, као што нема јасне границе између Семберије и Мајевице, тако и између народа из двије блиске регије нема и не треба да буде ништа што га дијели.
- Својим доласком вечерас показујете да сте свјесни важности сјећања и инсистирања на правди за наше жртве. Јер, као што наше Свето писмо каже: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.“ А наши Јерусалими су и Бијељина и Тузла, Кравице, Пребиловци и Јасеновац, Косово, Црна Гора и Крајина, и сваки завичај гдје постоји макар и траг нашег постојања – био је јасан Петровић.
У уводном дијелу догађаја, истакнуто је да је ова књига настала у саборном дјеловању три најјача стуба друштва - државе, цркве и народа. Она чува доказе и свједочења о страдањима припадника ЈНА 15. маја 1992. године на брчанској малти у Тузли, али и о страдањима српског народа, не само у прошлом рату, већ кроз читав 20. вијек.
- 30 година касније, нажалост, правде за жртве још увијек нема, као ни казне за злочинце, а ова књига је још један вапај за правдом - рекао је историчар и публициста Саша Мирић, који је и један од приређивача књиге.
Рецензент књиге, ђакон Бојан Чечар, који је главни и одговорни уредник издавачке куће Епархије зворничко-тузланске „Синај“ рекао је да је ова књига одлична документарна студија, која има за задатак да шири културу сјећања, супротно вјечитој склоности српског народа да заборавља, зарад неког наднационалног јединства, југословенског, аустро-угарског или било ког другог.
- Ова књига „Тузланску колону“ и егзодус српског народа, који је потом услиједио, ставља у шири контекст, не приказујући то као изолован случај или нешто што је дошло само по себи, већ приказујући његов историјски континуитет, односно, понављање таквих злочина изнова и изнова, како за вријеме Отоманског и Аустро-Угарског царства, НДХ, тако и у протеклом рату. Црква, која и јесте народ, страдала је увијек са својим народом и врло је битно извући поуку из искустава наших предака, који су живјели у сличним гео-политичким условима као ми данас, како нам се више никада не би десило да будемо одведени мирно као овце на клање, већ како бисмо испунили библијски савјет Господа Исуса Христа да будемо мудри као змије, али безазлени као голубови - закључио је Чечар.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић је скренуо је пажњу на сам назив књиге који подсјећа на чињеницу да је овај злочин остао некажњен.
- Правосудне институције, почевши од Хашког трибунала, али и правосуђе БиХ, нису радиле свој посао у складу са правним стандардима и правним нормама. Одатле потреба за оваквом књигом и она јесте својеврсна пресуда починиоцима ових злочина и трајни документ борбе за истину и правду, јер историју не пишу пресуде већ књиге које чувају свједочења и истине - казао је Којић.
Покровитељи књиге „Тузла - злочин без казне и егзодус српског народа“ су Влада Републике Српске, Епархија зворничко-тузланска и Град Бијељина, а допринос су дали су њени издавачи, прије свих Завичајно удружење Тузлака у Бијељини, као и Министарство унутрашњих послова Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Бањалука и Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске „Синај“.
