Култура сјећања на српске коријене у Мостару и долини Неретве
Бијељина је 11. септембра била нова станица на којој је приказан документарни филм „Пут Срба са Неретве“, посвећен култури сјећања на егзодус српског народа из Мостара и околних мјеста у јуну 1992. године, на њихове успомене из старог завичаја и живот у новим срединама, али и на обнову и повратак на своја огњишта послије грађанског рата у БиХ.
Аутор филма Стеван Салатић је појаснио да му је циљ био да створи историјско свједочанство о 35.000 Срба који су морали да напусте вијековна огњишта.
- Мостарски егзодус је један од четири највећа егзодуса српског народа у току ратова деведесетих година. Филм је свједочење и о страдању и обнови Српске православне цркве у долини Неретве, уз поруку да гдје нам руше светиње, страда и наш народ, а гдје се обнављају светиње, ту се и народ враћа, што потврђује значајну улогу Цркве међу народом у том крају. Трећа главна тема је и јуначко Невесиње које је у најтежим данима сабрало тих 35.000 људи, али и бранило се од напада током цијелог рата. Данас народ Невесиња и Мостара поново сарађује, не на начин као прије рата, али сигурно на начин који даје наду да је напредак могућ - истакао је Салатић.
Пројекцији је присуствовао и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић са сарадницима.
- Бијељина је у дешавањима 90-их година прошлог вијека дочекала нашу браће и сестре протјеране из сарајевске, а затим и из тузланске регије и заједно смо пролазили кроз то тешко вријеме. Зато смо и ми одавде захвални Херцеговцима који су дочекали прогнану браћу и сестре из других херцеговачких градова. Овакви филмови су и опомена за све нас да се оваква страдања и прогони не понове, да очувамо мир и да се боримо за напредак наших локалних заједница, али и да имамо патриотски однос према свом народу, прије свега, да не крадемо од њега. Истовремено, оваква свједочанства нас уче о хуманости, правди и тражењу путева истине - био је јасан Петровић.
И предсједник Удружења Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини Спасоје Албијанић је подсјетио на значај доприноса српског народа идентитету Мостара и долине Неретве.
- Срећом, у Мостару и другим херцеговачким градовима поново живе Срби. То је наша постојбина коју смо градили вијековима и генерацијама - привредно, културно, вјерски, национално... Жилав је српски коријен у Херцеговини и, упркос свим покушајима да се ишчупа, као из ината, опет проклија, заједно са нашом светом Црквом која нас је окупљала и била нам водиља и у најтежим временима. Филмови попут Салатићевог су подсјетник нама, али и другима, ко смо, одакле смо и гдје смо у прошлости, садашњости и будућности - поручио је Албијанић.
