Поводом  дана посвећених Филипу Вишњићу, 255 година од рођења кнеза Иве од Семберије и стогодишњице рођења српског писца Бранка Ћопића, у бијељинском Центру за културу синоћ је одржана Свечана академија „Филип Вишњић и кнез Иво од Семберије“.На овогодишњој Академији указано је на значај очувања српског језика и ћириличног писма, као најважнијих брендова културе нашег народа, кроз које Срби чувају своју духовност и национални идентитет.Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом, благословио је скуп и указао на значај народног пјесника и гуслара Филипа Вишњића, који је освједочио српско духовно стваралаштво, указујући да се културно благо ни под којим околностима не смије заборавити.-Српска култура и духовност данас се међу младима омаложавају као ретроградне јер креатори новог свјетског поретка желе да новог човјека и културу заогрну глобалистичком европском, па и свјетском политиком. Силом намећу свима исту игру и музику, исте програме кроз које стварају човјека и народ по мјери коју су нам они измјерили, истакао је владика Хризостом.Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић, у обраћању на свечаности, најавио је да ће Влада Републике Српске и даље подржавати "Вишњићеве дане" као значајну културну и духовну манифестацију али и као признање за вишедеценијски рад "Просвјете" у Бијељини.Он је позвао на очување српске традиције, историје и духовности, као и на афирмисање изузетно богате српске културне баштине, наглашавајући да данас морамо жустрије и истрајније да чувамо српски језик и величанствену ћирилицу, у одбрани националног идентитета.Изражавајући задовољство што је манифестација „Вишњићеви дани“ постала традиционално и запажено окупљање поштовалаца културе и поштовалаца дјела великог гуслара Филипа Вишњића, начелник Одјељења за друштвене дјелатности  Славко Башић, истакао је да Бијељина може и треба да буде узор другим срединама по начину на који смо спојили традицију и модерност, јер је то најбољи модел развоја.У овогодишњој бесједи, књижевник Ранко Рисојевић говорио је о непролазном моралу народне пјесме, наглашавајући да у свакој прилици човјек треба да сачува чист образ и душу.У програму Свечане академије учествовали  су српско црквено – пјевачко друштво ''Србадија'' и пјесници Јованка Стојчиновић Николић, Рајко Петров Ного, Зоран Костић и Ранко Павловић.