Представљена нова сазнања о праисторији Семберије
У Музеју Семберије отворена је изложба „Aрехологија Балкана у фокусу“ којом су представљена археолошка истраживања на неколико локација у Србији и БиХ у организацији Аустријског археолошког института Аустријске академије наука у Бечу и локалних музејских установа у оквиру пројекта „Визуализација непознатог Балкана“. Између осталих средина, дио истраживања спроведен је и на подручју Семберије.
Замјеник директора Аустријског археолошког института др Марио Гаврановић, који је учествовао у истраживањима, истакао је да је истраживана далека прошлост Балкана, од неолита, односно, првих сједилачких заједница од прије 6.000 година, до бакарног и бронзаног доба. По његовим ријечима, откривени налази су превазишли њихова очекивања прије почетка ископавања и, што је такође важно, ови резултати ће послужити као одскочна даска за нове пројекте, међу којима ће бити и наставак истраживања у Бијељини.
Он је појаснио да су поред Новог Села, у близини Бијељине, истраживали хумке које до сада нису биле поменуте у стручној литератури.
- Урадили смо прво геофизичка снимања на локалитетима Ново Село и Мухарине, а онда и ископавања 2019. и 2021. године, откривши да су те хумке представљале ритуална и укопна мјеста заједница које су живјеле на овим просторима прије 5.000 година. Они су своје мртве спаљивали и сахрањивали уз одређене ритуале, а нађен је и гроб младог мушкарца из 16. или 17. вијека прије нове ере. Истраживањима смо установили да су у та гробна мјеста сахрањени истакнути чланови ових заједница - истиче Гаврановић, додајући да налази имају трагове винчанске културе, али да су млађи од тог периода, а да скелетни укоп младића вјероватно представља дио културе степских народа који су са истока Европе долазили на овај простор.Он је додао да је занимљиво да су новоселске хумке специфичне по томе што су то први гробови из тог времена пронађени на овом простору, као и да је у Бијељини снимљено више локалитета, а да имају намјеру да у сарадњи са Музејом Семберије наставе истраживања на локалитету Мухарине.
Изложбу је отворио савјетник градоначелника Радослав Остојић који је истакао да је ово истраживање важно у настојањима да се освијетли прошлост Семберије, као и да се појасни кретање становништва у праисторији, културне везе и сличности у начину живота људи на релативно удаљеним подручјима.
Сњежана Антић из Музеја Семберије је истакла да је сарадња са Аустријским институтом почела још 2017. године, захваљујући приватним везама и пријатељству, након чега су посјетили хумке за које се већ претпостављало да крију налазиште. Аустријске колеге су затим пронашле средства, па су ископавања почела 2019. године.
Пред отварање изложбе, за госте из Аустрије и представнике Музеја Семберије пријем је приредио градоначелник Бијељине Љубиша Петровић који је истакао да међународна научна сарадња не само да омогућава драгоцјена и занимљива открића, већ отвара путеве и другим видовима сарадње.
- Захвални смо аустријским и нашим археолозима што су нам омогућили да сазнамо дио начина живота људи који су у нашој равници живјели прије чак 5.000 година. Вјерујемо да ће нова истраживања открити нове детаље и показати да је ово и тада било мјесто на којем је бујао живот и развијала се култура, упоредо са најважнијим цивилизацијским средиштима. У складу са могућностима, и Град ће подржати ова истраживања и очекујемо да витрине нашег Музеја ускоро буду богатије за вриједне експонате - поручио је градоначелник Петровић.
