Званична интернет презентација
Град Бијељина

Девета Смотра етнолошког филма



Музеј Семберије у сарадњи са Етнографским музејом у Београду девети пут организује Смотру етнолошког  филма. Десет филмова који ће бити приказани су из такмичарског програма
овогодишњег XXVII међународног фестивала етнолошког филма и два из информативног програма. Публика ће имати прилику да погледа филмове из Босне и Херцеговине (1), Хрватске (1), Србије (5), Македоније (1), Шпанија (1), Белгије (1), Италије (1) и филм рађен у копродукцији Ирана и Италије (1). Филмови ће се емитовати сваке сриједе у мјесецу децембру од 18,00 часова у просторијама Музеја Семберије.
 
 

5. децембар

18,00
Архипелаг, (награда за најбољу камеру), Иран-Италија, 61’, 2017.
Режија: Камила Инсом, Ђулио Сквилачоти
 
Архипелаг је путовање кроз древне митове, ритуале егзорцизма, звуке и духове. На југу Ирана, на острвима у Персијско-арапском заливу, људи и духови вијековима живе једни крај других.
Захваљујући чињеници да је иностраним филмским ствараоцима први пут дозвољен приступ острву, филм кроз ритуале приказује приче и предјеле у којима се одвија свакодневни живот становника острва, а кроз ритам бубња и лелек пјевача, нуди риједак и неочекиван призор из Исламске Републике Иран.


19,10
Циповка – хлеб који се смеје на месец, (награда за допринос нематеријалном културном наслеђу), Србија, 20’37, 2017.
Режија: Јелена Вукмановић

Свака регија у Европи има хљеб којим се поноси. У Војводини је то циповка, чији се рецепт и, још више, начин припреме, преносе из генерације у генерацију. Филм „Циповка – хлеб који се смеје на месец“ својеврсна је социолошка студија друштвених кретања, кроз примјер односа према хљебу, тачније циповки. То јест, како је свакодневни хљеб мултинационалне Војводине постао гозба за специјалне прилике, са једне, али и званично нематеријално културно наслеђе Србије, са друге стране.


19,30

Девојка са Уесана, Белгија ,28’, 2018.
Режија: Елеонор Сентањан

Мушкарци са Уесана били су морнари, тако да је острво готово искључиво било насељено женама. Редитељ се препушта снимљеним призорима и идентификује се са Барбом, дјевојком са Уесана чији је отац нестао на мору.
 


12. децембар

18,00
Свадбени обичаји у космајском крају, Србија, 43’13’’, 2017.
Режија: Далибор Пешић

Свадба као ритуална представа која чува симболички и значењски комплекс нематеријалног наслеђа и истовремено одсликава динамику друштвене структуре на примјеру свадбених обичаја у космајском крају.



19,00
Јеру ми проси дулгер Никола, галипољски Срби, Србија, 26'16, 2018.
Режија: Светлана Миљанић

Галипољски Срби су Срби из Срема које је, након освајања Сремске деспотовине, султан Сулејман Законодавац населио у девет села Галипољског полуострва. Њихов начин живота у тим селима, односи са Грцима, Турцима и другима, ратови након којих су бјежали све до Јагодине и Ниша па се враћали на Галипоље, нису утицали да забораве свој језик старо-српски, своје пјесме и обичаје које су донијели у Македонију, у место Пјехчево, где су пресељени 1922. године. Ова епизода је само део серијала од 10 епизода о галипољским Србима.


19,30
Улица западног ветра, Шпанија 15’42”, 2017.
Режија: Кепа Сохо, Соња Пасиос

Село изграђено на стјеновитом терену. Убоги становници суседних села који беже од биједе.
Нови град, гдје у кућама има воде, улице су асфалтиране и осветљене. Мисионари који подстичу рађање. Почеци филозофије развоја. Посјета вође и узбуђење становника због његовог доласка. Шпанија, 1961. године.


19. децембар

18,00
Чаробњак из Мутња, (специјално признање жирија за допринос филмској умјетности), Босна и Херцеговина, 56’, 2018.
 Режија: Бранко Лазић
 
Нетипична балканска прича, без рата и драме, без комунизма и транзиције, без митова и пропаганде, без истрага и храбрих откривања,  без било  које врсте активизма. Само добар човјек и прича, о црвеном тепиху, пирамидама, Дороти, лаву и чаробњаку. И наравно куму... Био једном један Иво Цар, рођен на обронцима живописне, али сурове планине Рудник у Србији. Иво је сањао велике снове за какве обично нема мјеста ни у Балканским градовима а камоли у свијету земљорадника на селу. Судбина се ипак побринула да Иво у Мутњу направи Холивуд.

 

19,10
Пељешки понос, Хрватска, 26’, 2017.
Режија: Давор Борић

Документарни филм о традиционалном начину транспорта вина у мјешинама које преносе мазге, карактеристичним за села Пељешке жупе попут Потомја и Куне одакле се вино транспортовало у луке Трпањ, Црквице, Трстеник.
 

19,40

Банатски блуз, Србија, 14.30’, 2017.
Режија: Радован Ђерић

Банатско село, чувено по широко ушореним улицама, великим авлијама и пуним амбарима, готово да више не постоји. Нико неће да буде сељак па су се сви турили у град, оставили су врућу супу у подне, дружење на клупи испред куће и непрегледну равницу. Душа је још пре 40 година банатске гајде замијенио електричном гитаром али је ипак остао веран свом завичају. Сваког дана се брија код сеоског брице, врућу супу срче у подне али увече не седи на клупи испред куће већ у свом блуз кафићу.

 

26. децембар

18,00
Портрети на ливади, Италија, 50’, 2017.
Режија: Микеле Трентини
 
На планина Чезен на обронцима Алпа, у покрајини Тревизо (северна Италија), недалеко од области познате по вину прозеку, на малим летњим фармама (малгхе), каквих је некада било много у овој области, производи се квалитетан сир од свежег млека. Ове мале фарме представљају алтернативу уједначавању укуса и напуштању планине

 

19,00

Дејан, Србија, 21’, 2017.
Режија: Слађан Стојановић
 
Дејан Шкарић је свештеник Српске православне цркве. Поред свог позива, он има још једну велику љубав...

 

19,30
Сви цигани, Македонија, 21’, 2018.
Режија: Даниел Петровски

Ослањајући се на визуелну грађу коју је етнолог која се бави проучавањем плеса сакупљала читавих педесет година (1967–2017), овај филм открива континуитет и трансформације у прослављању празника Ерделези у ромским заједницама у Скопљу.