Жетва пшенице у Семберији при крају - нема утврђене откупне цијене
У Градској управи одржан је састанак на тему откупне цијене овогодишњег рода пшенице. Састанку са представницима удружења пољопривредника, организаторима откупа и млинопрерађивачима су, уз градоначелника Љубишу Петровића, присуствовали и представници градског Одјељења за пољопривреду и Аграрног фонда Града Бијељина.
Сумирајући резултате састанка, Градоначелник је подсјетио да је, још прије десет дана, позив за данашњи састанак упућен и ресорним министарствима - Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Министарству спољне трговине и економских односа БиХ. Одговор на позив није стигао, а у медијима се претходних дана могло чути да се, по питању ове проблематике, сви позивају на ненадлежност.
Коментаришући чињеницу да одговора на позив није било, Петровић је рекао да је сраман потез и једног и другог министарства.
- Бијељина им је важна само када треба нешто да јој (од)узму, а када Бијељини треба дати неки допринос - тада ћуте. Закључак са данашњег састанка је да је свима јасно да нико нема „чаробни штапић“ за рјешавање актуелног проблема, али да морамо имати на уму да надлежни имају могућност да предоче своја мишљења, предложе рјешења, преговарају у циљу заштите и произвођача и потрошача - казао је Градоначелник и додао да је само разговором са представницима свих „карика у ланцу“ могуће доћи до рјешења, те да представници министарстава, Града, пољопривредних произвођача, млинопрерађивача морају бити присутни када се расправља о теми попут ове, јер је само усаглашавањем ставова могуће доћи до повољног рјешења за све - у овом случају о висини откупне цијене пшенице.
Он је истакао да је на данашњем састанку било неколико приједлога висине откупне цијене пшенице.
- Произвођачи траже 43 фенинга по килограму, док један млинопрерађивач предлаже 5 до 6 фенинга нижу цијену. Врло вјероватно је рјешење негдје на средини - у сваком случају више од 40 фенинга по килограму - навео је Петровић и апеловао на све структуре да воде истрајну борбу, јер дугорочна рјешења у циљу заштите пољопривредне производње леже у робним резервама, које не постоје и за то нико не одговара, за разлику од, на примјер Србије, гдје пред законом одговарају они који су их уништили.
- У жељи да заштитимо домаћу пољопривреду, тражили смо присуство представника надлежног министарства са нивоа БиХ, јер закон и споразуми чија је потписница БиХ кажу да се у одређеним периодима године може забранити увоз одређених пољопривредних култура на одређен временски период. Турска је забранила увоз пшенице до јесени и то је примјер доброг односа према произвођачима у својој земљи - објаснио је Петровић и најавио да ће борба за откупну цијену трајати наредних дана, те обећао да ће Град субвенционисати произвођаче пшенице са 5 до 10 фенинга по килограму, зависно од других институција које се морају укључити у овај процес.
Предсједник регионалног Удружења пољопривредника села Семберије и Мајевице Саво Бакајлић је рекао да је откупна цијена пшенице поново горућа тема у Семберији, као и претходних година.
- Произвођачи имају своју визију цијене. Жетва је већ на половини, а ове године је квалитет зрна добар, тако да произвођачи траже пристојну откупну цијену. У више наврата смо истакли да смо сагласни са цијеном од 43 фенинга по килограму. У суштини, немамо много опција, јер је ове године мање површина засијано пшеницом, јер су се пољопривредници плашили лоше ситуације, попут оне у претходне двије године, када су пословали са губицима - рекао је Бакајлић.
Он се такође осврнуо на бојкот данашњег састанка од стране представника одговарајућих институција, иако су надлежни за овакву проблематику.
- Семберија, као највећа житница Српске, практично је кажњена. Послије предстојећег викенда ће произвођачи пшенице дефинисати коначан став, а да ли ће он бити прихваћен, то зависи и од млинарске индустрије на коју не можемо вршити притисак, јер и они само обављају свој дио посла у ланцу - нагласио је Бакајлић и напоменуо да држава још увијек није исплатила подстицаје, иако ће жетва пшенице бити завршена у наредних пет дана. Дата обећања држава није испунила, а највећи „цех“ ће платити грађани. Тренутно је цијена хљеба по комаду до 2 КМ, а реална би требало да буде највише 1,2 КМ.
Према његовој оцјени, овим потезима држава као да жели да сахрани пољопривредну производњу и очито је да установе још увијек нису показале да могу да заштите произвођаче. Што се тиче подстицаја са републичког нивоа, произвођачи нису незадовољни цифром од 500 КМ, ако се има у виду да је цијена репроматеријала за производњу пшенице ове године била нешто повољнија, али је проблем што исплата није реализована до сада, а комбајни ускоро завршавају посао.
Став Удружења пољопривредника села Семберије и Мајевице послије данашњег састанка је јасан:
- Ми смо спремни да, као и данас, разговарамо, али позиву на састанак се неки нису одазвали. Проблематику везану за извоз може да ријеши министар Кошарац, ако жели. Нажалост, Српска нема робне резерве, а актуелна ситуација показује само једно - да смо као произвођачи пшенице потцијењени и на путу потпуног краха - закључио је Бакајлић.
