Министар Саво Минић, као добар правник очитао је комплетној јавности врло јасну школску лекцију о томе како пољопривредници треба да се оријентишу ка тржишној економији да би били конкурентнији. Као и обично у школи, све дјелује једноставно и јасно, али у пракси је стање много сложеније. Минић као да не зна да није министар у Швајцарској, него у Републици Српској, гдје пољопривредна производња не може подмирити ни сопствене потребе, што би требало да јој буде главни циљ, а камоли још и да буде извозно оријентисана. 

- Због лоше спољнотрговинске политике и мале или непостојеће заштите домаће производње наши произвођачи нису конкурентни ни на сопственом тржишту, а камоли на иностраном, а сматрам да нам је самодовољност реалнији и исправнији циљ, од тежње ка некој извозној политици. С друге стране, министар тако безбрижно савјетује пољопривреднике да се не ослањају на државне подстицај, већ да се окрену модернизацији пољопривредне производње. Зар му није познато да развијене земље огромни дио свог буџета улажу управо у пољопривреду (чак и до половине) док код нас та улагања нису ни на нивоу законски прописаних 6%. Никаква похвала није ни чињеница да Влада Републике Српске у пољопривреду улаже више него у друге гране привреде, јер друге гране привреде у Републици Српској више готово да и немамо. Све што је некада радило је или пред колапсом или у стечају. Дакле, тај податак не говори колико су улагања у пољопривреду велика, него колико су сва остала улагања минимална или никаква и нема потребе да нам се баца прашина у очи, када сви добро видимо да највећи дио новца пореских обвезника одлази на сервисирање финансијских задужења у која све брже тонемо захваљујући истој тој СНСД-овој Влади коју министар Минић тако лијепо хвали - био је оштар Сретен Вучковић из градског одјељења за пољопривреду.

- Знају пољопривредници да је лакше и паметније радити технолошки напреднијим машинама, али одакле им новац за то? Сваки произвођач се модернизује у складу са својим могућностима и није нико потребан да им то појашњава. Потребна им је јака, континуирана и равноправно указана  подршка, како би сви симултано напредовали и јачали. Нажалост, докле год имамо предсједнике асоцијација пољопривредних произвођача, попут Стојана Маринковића, који се не боре за права свих, него само за свој положај и који мешетаре са представницима власти умјесто да од њих издејствују што боље услове за људе које представљају, никада неће бити боље. Мали број таквих ће да напредује и јача, а сви остали произвођачи ће да грцају и да се гасе - закључио је Вучковић.

Осврћући се на паушалне изјаве о афричкој куги свиња, Вучковић је рекао да је Град у борбу против ове пошасти уложио преко пола милиона конвертибилних марака, док је аграрни буџет Града у прошлој и претпрошлој години износио по око 3,5 до 4 милиона КМ, односо, око пет процената градског буџета. Када би Влада слиједила тај примјер и уложила процентуално једнак дио буџета, пољопривреда Српске би добила око 300 милиона КМ, о чему пољопривредници тренутно могу само да сањају.