Подржати старе занате и занимања која се боре за опстанак у нашем граду
Градоначелник Љубиша Петровић и представници Одјељења за привреду одржали су састанак са занатлијама који се баве старим занатима на подручја Града Бијељина.
Тема састанка била је везана за могућности подршке Градске управе занатлијама који у Бијељини чувају дух старих времена и истовремено пружају бројне неопходне услуге Семберцима. Ту се прије свега мисли на ужарски, часовничарски, кројачки, обућарски или златарски занат. Циљ окупљања је био разматрање мјера очувања старих заната и начина повећања интересовања младих за занатски рад.
Пракса је показала, нажалост, да бројним занатима у Бијељини пријети изумирање, попут сарачког и ћурчијског, који више не постоје у овом граду. Посебно забрињава чињеница да млади не показују интересовање за старе занате, што значи да би у скоријој будућности то могло да значи затварање постојећих радњи.
Градоначелник Љубиша Петровић изразио је сагласност са занатлијама који су истакли да њихову ситуацију, тренутно, отежава и измјена Закона о доприносима која подразумијева повећање износа за доприносе, те нагласио да Градска управа тренутно анализира начине за побољшање њиховог материјалног положаја.
- У циљу пружања подршке актуелним тзв. старим занатлијама у Семберији и подстицања младих да изаберу стари занат као свој животни позив, Градска управа разматра могућности пружања подршке занатлијама, како у промоцији различитих заната, тако и са финасијског аспекта - рекао је Петровић.
На састанку је било ријечи о потреби учешћа на сајмовима, јер се такав вид комуникације са клијентима и будућим занатлијама показао као најефикаснији, а подршка Града би се огледала у обезбјеђивању штандова.
Проблем је и што производи и услуге из домена старих заната не припадају категорији робе и услуга широке потрошње, тако да је, у овом тренутку, са финансијског аспекта, запошљавање додатне радне снаге велики издатак за послодавца, те је један од приједлога био и субвенционисање за ученике завршних разреда који изразе жељу да у будућности уче занат, а које би обезбиједила Градска управа.
Током састанка, занатлије су у више наврата истакле заједнички став да је потребно радити на промоцији заната на практичан начин, укључујући и организацију посјета занатским радњама дјеце од вртићког до средњошколског узраста, како би на лицу мјеста видјели процес израде одређеног производа.
Учесници састанка су се сложили да је једно од рјешења проблема и тзв. мапирање занатских објеката на туристичкој мапи града, те одговарајући маркетинг и промотивни материјал, као и рекламирање на друштвеним мрежама.
Зарад боље видљивости и ближег представљања потрошачима, градоначелник Петровић је предложио и да предстојећи Сајам женског предузетништва од сада носи назив Сајам женског предузетништва и старих заната.
