Званична интернет презентација
Град Бијељина

Отворена изложба о страдању југа Србије у Великом рату


   
​У Галерији Центра за културу „Семберија“ вечерас је отворена изложба Историјског архива и Народног музеја из Врања „Слике из живота под окупацијом – живот и страдање становништва југа Србије у Великом рату“, а на 28 паноа приказани су документи и фотографије који свједоче о терору бугарског окупатора над српским народом од 1915. до 1918. године.
Историчар у Историјском музеју у Врању Бранка Јаначковић истакла је да су ову изложбу заједно припремили Историјски архив „31. јануар“ и Народни Музеј поводом обиљежавања стогодишњице ослобођења Врања у Првом свјетском рату.
- Врање је ослобођено 4. октобра 1918. године и Министарство културе Србије помогло нам је да организујемо изложбу на којој су представљени документи не само из наше две институције, него и из других еминентних институција, као што су Архив Србије, Историјски музеј у Београду, Архив Српске академије наука и уметности, Архив Југославије, Војни архив – навела је Јаначковићева.
Она је нагласила да је изложба посвећена прије свега страдању обичних људи који су наставили да живе под бугарском окупацијом у Великом рату.
- Српско становништво било је тада изложено разним врстама терора: убиствима, прогонима, покушајима бугаризације кроз наметање бугарског језика у школама, управи и црквама, а пљачке су биле уобичајене – додала је Јаначковићева.


Доцент др Дејан Антић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу каже да је почаствован позивом Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ да у оквиру „Вишњићевих дана“ представи зборник радова са научног симпозијума одржаног 2017. године у Врању, под називом „Јужни српски крајеви у 19. и 20. веку: друштвено-економски и политички аспект“.
- Радови у овом зборнику говоре не само о страдању Срба под бугарском окупацијом, него и о привреди, политици и економији јужних делова Србије у том периоду. Зборник даје ширу слику југа земље и прати период од ослобођења до изградње једног озбиљног региона који је допринео развоју српске државности у 20. веку, па и данас – рекао је Антић.
Говорећи о изложби докумената и фотографија из периода Великог рата, Антић је навео да се много говорило о страдању Срба са лијеве стране Дрине, али да не треба заборавити ни патње Срба са југа Србије.
- Бугари су након окупације Краљевине Србије, односно њених источних делова, извршили анексију те територије, за којом је убрзо уследио терор. Бројна су места страдања, а међу градовима-мученицима Врањем, Лесковцем и другим местима са југа Србије, истиче се Сурдулица, у којој су Бугари побили између 3.000 и 6.000 Срба из пчињског, нишког и јабланичког региона. Хтели су да униште све што је српско, најпре интелектуалце, а у неким списима прозивали су и Српкиње као носиоце националног идентитета“, истакао је Антић.
Он је нагласио да је дошао у Бијељину и као представник Окружног одбора Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије из Пчињског округа.
- Било је потпуно природно да наставимо традицију српске одбране и да успоставимо сарадњу са СПКД „Просвјета“ која ове године обиљежава 115 година од оснивања. Кажем природно, јер се оба удружења баве неговањем културно-историјске баштине и сећањем на страдале претке – додао је Антић.
Изложба „Слике из живота под окупацијом – живот и страдање становништва југа Србије у Великом рату“ и промоција зборника радова „Јужни српски крајеви у 19. и 20. веку: друштвено-економски и политички аспект“ организовани су у оквиру 26. манифестације „Вишњићеви дани“, која је почела 1. новембра, а биће завршена у петак, 8. новембра.