Имена палих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата из Криве Баре Михаила Мике Ђурића и Петра Пеће Станојловића, као и Јове Балорде, Неђе Драшковића, Спасоја Јовановића, Крсте Фуштића, Димитрија Јелића и цивилне жртве рата Милојке Баковић чије породице данас живе у Кривој Бари уписана су на спомен-плочу откривену и освештану јуче на Дому културе у овој мјесној заједници.- У прошлом рату погинуо ми је син, у Другом свјетском рату – отац, а у Првом свјетском – дјед. Свима је име било Михајло. Таква су им имена била, такви су ратови били. Мој син Михајло имао је 23 године кад је погинуо – испричао је овом приликом Гаврило Ђурић из Криве Баре.

Демобилисани борац Војске Републике Српске из Криве Баре Игњат Ђурић је подсјетио да су Михаило Ђурић и Петар Станојловић погинули 1992. године на брчанском ратишту –Михаило тачно 26 година од дана када је откривена спомен-плоча, а Петар сутрадан и додао да су остали борци, чија имена су уписана на спомен-плочу, своје животе дали за одбрану Српске на различитим ратиштима.

Овом приликом, градоначелник Бијељине Мићо Мићић је предложио да се, након потпуног завршетка радова, Дом културе у Кривој Бари назове по Мики Ђурићу и Пећи Станојловићу, али се осврнуо и на однос Републике Српске према борачким категоријама становиштва.- У Бијељини имамо око 60 породица погинулих бораца које нису стамбено збринуте или имају неодговарајући смјештај. Стамбено збрињавање је надлежност Владе Републике Српске, а локалне заједнице само пружају подршку у том процесу. Инвалиднине се уредно исплаћују, али је и даље тешка материјална ситуација бораца и дјеце погинулих бораца. Град покушава да помогне колико је у могућности и, између осталог, имамо највише дјеце погинулих бораца која су примљена у Градску управу – више од двадесеторо – истакао је Мићић.