Представа "Последња песма" 24. децембра
Адаптација и режија: Марко Мисирача
Играју: Јован Дучић : Небојша Кундачина
Млади Јован: Милан Зарић
Дама (ликови више жена) : Маја Колунџија-Зорое
Продуцент: Владимир Кордановић
Биографске приче о великим и значајним људима имају одређену форму коју углавном морају да задовоље. Подаци о лику и дјелу особе о којој се говори у таквим комадима,углавном постану сврха сами себи и ријетко пређу границу фактографског. У причи коју је адаптирао Марко Мисирача и Небојша Кундачина, а ауторска и глумачка екипа поставила на сцену, срећемо великог пјесника ових простора, Јована Дучића, старог, сломљеног, далеко од свог
завичаја, како у „обећаној“ Америци пребира по својим лијепим и ружним успоменама и рекапитулира своју друштвену позицију помоћу свога имењака,иначе историји непознатог младића Јована који ће доћи да му се нађе у невољи.
Поред поменуте форме, која је свакако морала бити задовољена да би се необавјештени гледалац увео у причу, настојало се да се исприча прича о једном специфичном односу ученика и учитеља, младића Јована и његовог идола и узора, прича о томе како су сви „велики“ људи заправо бића од крви и меса, пуни мана и врлина, сујета и грижњи савјести и који после свог бурног и активног живота, остају сами и неспокојни, као и сви обични, „мали“ људи прије него што прах њихов „мирно пређе у грумен глине ужежене“ како би сам Јован Дучић рекао у својој „последњој песми“.
