Official web site of
The City of Bijeljina

Аграрни фонд одбија да измијени спорне одредбе у приједлогу Правилника о подстицајима пољопривреди




Одјељење за пољопривреду Града Бијељина позива представнике свих удружења пољопривредника Семберије да присуствују, другој по реду, јавној расправи о приједлогу Правилника о начину и условима подстицаја у пољопривредној производњи за 2022. годину, која ће бити одржана 20. маја 2022. године у 7 часова у великој сали Градске управе.
 
Градска управа обавјештава јавност да Аграрни фонд одбија да у приједлогу Правилника изврши већину исправки које му је, након консултација са градоначелником, Одјељење за пољопривреду наложило, као и да је актуелни приједог у супротности са ставом усаглашеним на првој јавној расправи, одступа од буџета Града и раније донесене Одлуке о програму коришћења средстава за подстицај пољопривредне производње у овој години, те суштински фаворизује велике пољопривредне произвођаче, истовремено запостављајући остале и ускраћујући им висину подстицаја.
 
Одјељење истиче да је приједлог Правилника супротан концепту аграрне политике Градске управе, која подразумијева већу помоћ малим пољопривредним произвођачима, јер велики већ остварују значајне подстицаје од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, као и да су наложене измјене неопходне за омогућавање додјеле пољопривредних подстицаја на јаван и транспарентан начин, без запостављања малих произвођача.
 
Такође, упозоравају на упорно одбијање директора Аграрног фонда да прихвати приједлог представника узгајивача свиња и предсједника УО Аграрног фонда Слободана Петрића да калцификација земљишта, умјесто досадашњег пуног финансирања, буде суфинансирана, чиме би се значајно смањила могућност злоупотребе ове мјере за стицање политичке користи, која је нарочито изражена у изборним годинама.
 
Из Одјељења за пољопривреду додају да су међу наложеним исправкама које директор Аграрног фонда одбија да уврсти у приједлог Правилника и захтјев ОПЗ „Агрофармер“ да се установи подстицај производњи кромпира, као и смањење максималног износа подстицаја производње пшенице са 2.500 на 1.800 КМ, које је већ значајно повећано са 1.200 КМ предвиђених прошлогодишњим Правилником, минималног броја супрасних назимица за подстицај са 5 на 3 и минималног износа улагања у сеоску инфраструктуру са 5.000 на 3.000 КМ. Наглашавају да се одбијањем прихватања ових исправки значајно смањује висина средстава која ће бити додијељена мањим произвођачима и број пољопривредника који могу добити подстицај, као и број мјесних заједница које могу добити средства за развој сеоске инфраструктуре.